3.2 Pomoćni glagol -jesam- (prezent, potvrdni oblik)

Translate

AfrikaansAlbanianArabicArmenianAzerbaijaniBelarusianBosnianBulgarianChinese (Traditional)CroatianCzechDanishDutchEnglishEsperantoFinnishFrenchGermanGreekHindiHungarianIcelandicIndonesianIrishItalianJapaneseKazakhKoreanLithuanianMacedonianMongolianNorwegianPersianPolishPortugueseRomanianRussianScottish GaelicSerbianSlovakSlovenianSpanishSwedishTamilThaiTurkishUkrainianUzbekVietnamese

Pomoćni glagol -jesam-

Pogledajmo glagolske oblike iz sledećih rečenica.

Ja sam profesorka. Kako si? Ovo je moj drug.

U sve tri rečenice upotrebili smo kraće oblike pomoćnog glagola jesam. Zove se pomoćni zato što može da stoji samostalno, ali i da pomaže u građenju nekih vremena. U srpskom jeziku postoje tri pomoćna glagola: jesam, hteti i biti. Duži oblici se retko koriste. Uglavnom onda kada želimo nešto da naglasimo.

 

 

 

Ja sam profesorka. Mi smo kolege.
Ti si moj prijatelj. Vi ste prijatelji.
On je ekonomista. Oni su drugovi.
Ona je moja starija sestra. One su sestre.
Ono je nestašno dete. Ona su mirna deca.

Duži oblik koristimo kada želimo nešto da naglasimo ili kada postavljamo pitanje. Tada dodajemo i upitnu rečcu li. Upitnu rečcu li uvek stavljamo iza glagola i pišemo je odvojeno od glagola.

Jesi li ti Jelena?
Jesam.

Ovo pitanje možemo postaviti i sa da li.

Da li ste se udobno smestili? Jesmo.
Da li si pročitala knjigu? Jesam.
(Kraći oblik pomoćnog glagola jesam stavljamo iza upitne rečce li.)

 

 

 

 

Primer:

Ja sam profesorka. (Ja) nisam ekonomista.
Ti si moj drug, ali nisi moj kolega.
Ona je moja starija sestra. Ona nije moja drugarica.
Mi smo sestre. Mi nismo drugarice.
Vi ste deca. Vi niste odrasli.
Oni su takmičari. Oni nisu publika.

U prethodnim primerima upotrebili smo sadašnje vreme glagola zvati se i imati. Ovo su nastavci za građenje prezenta:

 

Uzmimo za primer glagol sedeti.

Prezentsku osnovu dobijamo tako što od prvog lica množine prezenta odbijemo nastavak –mo (trči-mo). Na tu osnovu dodajemo nastavke: ja trčim, ti trčiš, on trči, mi trčimo, vi trčite, oni trče.

Odrični oblik gradi se stavljanjem ne ispred glagola. Rečca ne piše se odvojeno od glagola:
Ja se ne zovem Aleksandra nego Marija.

 

Leave a comment